1. Jelen evropski

muzjak - jelen i mladunce tele, od 01.08. fdo 15.02

zenka - kosuta, od 16.08 do 01.02.

Populacija šakala u Srbiji je sve veća. Tajnovit način života, nedostatak bilo kakve literature i informacija o njemu, rezultirale su pojavom  brojnih netačnih informacija i senzacionalnih natpisa u novinama. Ono što je evidentno je prisustvo šakala u Srbiji od preko 20 godina. Preko Karpata i sliva Dunava, šakal je prvo naselio oblasti istočne Srbije, a posebno negotinsku krajinu gde danas lovci regularno u sezoni što hajkama što u slučajnim lovovima odstreljuju i preko 100 (da sto!!) komada u jednoj sezoni. Koristeći oprobanu metodu, šakal je pratio tokove velikih reka, pa je njegovo prisustvo registrovano i u Stigu odnosno u reonu Požarevca i Velikog Gradišta, da bi sredinom devedesetih bio prisutan i u blizini samog Beograda u JP Srbijašume lovištu Rit, Beogradskom lovačkom udruženju, kao i lovištima sa druge strane Dunava i Save – Dobanovačkom zabranu,

Opravdan ili ne ?

Svake godine, kada počne nova lovna sezona, počinju polemike oko toga da li loviti fazanske koke ili ne?

Odgovor na ovo veoma složeno pitanje treba potkrepiti različitim činjenicama kao i osvrtom na prirodne uslove za opstanak divljači u većini naših lovišta.

Da krenemo redom, najveći zagovornici lova na koke su uglavnom ljudi koji slabo poznaju fazansku divljač, kapacitete i bonitet svog lovišta, kao pojedini lovni stručnjaci koji rade u veštačkoj proizvodnji fazana i kojima je direktan interes da lovačkim udruženjima svake sezone distribuiraju što veći broj fazanskih pilića.  A svima je poznato da nema dobrog lova bez fazana iz prirodne reprodukcije. Jasno i prosto pitanje se samo nameće – pa ko će izleći te lukave divljake dugog repa i brzog leta ako stalno lovimo koke? Fazanerije i prihvatilišta? Malo teže rekli bi obični lovci. Prirodna populacija fazana je stabilna u šumadijskim i posavo-tamnavskim lovištima, kao i svim lovištima u većem delu Banata i Bačke, gde ima koliko toliko ima trstika, suvih kanala,voćnjaka,  parloga i gustiša i gde je prava umetnost pogoditi divljeg fazana u punom zaletu nošenog tako čestom banatskom košavom.

Lov na divokoze sasvim sigurno spada u vrhunske lovačke doživljaje. Ukras naših planina, malobrojna i oprezna divljač koja naseljava teške i nepristupačne predele, večiti je izazov svakom pravom lovcu. Upravo zbog negostoljubivih i zabačenih predela kao i njene stalne opreznosti – divokoza se uvek teško lovila.

Najbolje vreme za lov divokoza je upravo sada, u novembru, kada počinje parenje tzv. Prsk period kada se jarčevi bore za naklonost ženki. Tada lovci imaju nešto više šansi za uspešan odstrel ovih izuzetno opreznih životinja.

Lov divokoze od lovca zahteva i izuzetnu fizičku kondiciju, kao i spretne stručne pratioce, bez kojih je uspeh u lovu nezamisliv. Postoje dva načina lova – čekanjem i prikradanjem. Čekanje je klasično i manje uspešno, jer tokom novembra i dalje ima dosta mesta gde divokoze mogu da nađu kvalitetnu hranu, a čeka je uspešna na terenima gde se jarčevi tradicionalno okupljaju (platoi i zavetrine na uzvišenjima) u toku parenja.