Lov na divokoze sasvim sigurno spada u vrhunske lovačke doživljaje. Ukras naših planina, malobrojna i oprezna divljač koja naseljava teške i nepristupačne predele, večiti je izazov svakom pravom lovcu. Upravo zbog negostoljubivih i zabačenih predela kao i njene stalne opreznosti – divokoza se uvek teško lovila.

Najbolje vreme za lov divokoza je upravo sada, u novembru, kada počinje parenje tzv. Prsk period kada se jarčevi bore za naklonost ženki. Tada lovci imaju nešto više šansi za uspešan odstrel ovih izuzetno opreznih životinja.

Lov divokoze od lovca zahteva i izuzetnu fizičku kondiciju, kao i spretne stručne pratioce, bez kojih je uspeh u lovu nezamisliv. Postoje dva načina lova – čekanjem i prikradanjem. Čekanje je klasično i manje uspešno, jer tokom novembra i dalje ima dosta mesta gde divokoze mogu da nađu kvalitetnu hranu, a čeka je uspešna na terenima gde se jarčevi tradicionalno okupljaju (platoi i zavetrine na uzvišenjima) u toku parenja.

Lov pretraživanjem je najnaporniji, veoma zahtevan ali sasvim siguno je i najlepši. Divokoza, iako radoznala, pre svega ima izuzetan vid i prema iskustvu autora, čoveka zapaža na daljinama i većim od 500 m. Zato je prilikom lova pretragom potrebno iskoristiti njihovu radoznalost i kada se ugleda krdo – najbolje je zaleći iza zaklona i osmatrati najbolje pravce za uspešno prikradanje, jer po planinskom i stenovitom terenu, male su mogućnosti da lovac puzi, već mora ići pognut. Tada se pazi na svaki korak, a vrlo često pratilac ostaje na početnoj poziciji, jer lovac ima veće šanse za uspešno prikradanje. Napomenimo i to da ako je izuzetno težak teren – pravilno je da lovac odustane, jer su vrlo česti odroni ili povređivanje zbog padova manje spretnih lovaca. Takođe, pravi lovac neće ni pucati na nepristupačnom terenu, jer jednostavno kada divljač padne – može ostati u nekoj provaliji ili nepristupačnoj litici pa je izvlačenje ulovljene divljači rizično ili jednostavno nemoguće.

Nešto najlepše je loviti sa iskusnim domaćim lovcima koji poznaju svaku stazu u planini gde vas vode i sa kojima je garantovano da bar vidite divljač. Stvar je i lovačke sreće i umeća da i kada vidi divljač, savlada nalete adrenalina i zadihanosti i ima šansi za precizan pogodak.

Oružje za lov divokoza mora biti dobro odabrano. Kalibri koji se koriste su različiti, iako se puca na velikim daljinama potrebno je da su razantni i da imaju položenu putanju. Izbor je velik, mada poznajem nekoliko lovaca koji su uspešno lovili divokoze sa 7x64 i 308 win, mada meni je omiljen 243 win, dok 7mm Rem Mag i 300 win mag preporucujem samo onima koji imaju malo jace rame.

Optika mora biti vrhunska i tu nema improvizacija, jer su cesto losiji svetlosni uslovi ili se puca na bas velikim daljinama. Leupold, Swarowski.......i mnogi drugi su odlican izbor, mada sam u planini najvise koristio Leupoldov model Var X III sa povećanjem od 3.5-10x50 koji pokriva sve moguće situacije.

Prilikom pucanja, ukoliko nemate štap, dobro će poslužiti i jakna, prsluk ili džemper prebačen preko neke stene, a ukoliko se radi o kosom hicu, pazite da ne promašite siguran cilj, jer ako nišanimo u plećku – vrlo često ćemo prebaciti i promašiti divljač. Zato je bolje pucati u nisku plećku ukoliko se radi o daljinama do 200m.