U danima štukine pune aktivnosti, ne postoji varalica koja bi bila neuspešna, jer nekada je dovoljno da i totalni početnik ode na prvo izgledno mesto na kanalu i u nekoliko zabačaja upeca lepu štuku.

Pravo šarenilo i veliki izbor leptirastih varalica, staviće u dilemu mnoge ribolovce-zato  pri izboru varalice treba uzeti u obzir nekoliko faktora-veličinu leptira, njegovu težinu, kvalitet udice i da li taj leptir radi u propadanju prilikom zabacivanja. Kao što smo već pomenuli-u danima pune aktivnosti štuke-leptira je dovoljno zabacivati na sva izgledna mesta i ravnomerno ga vući prema sebi. Nikakve tu posebne filozofije nema-udarci su česti, ča i u onom momentu kada varalica tek padne u vodu. Međutim nekada se vođenje leptira mora prilagođavati zatečenom stanju na vodi. Često se dešava da trava ne padne dovoljno, pa između trave i površine vode  ostane oko 10cm ,,manevarskog prostora''. Tada treba bacati lagane leptire, bilo da je reč o originalnim verzijama ili domaćim  rukotvorinama iz ,,kućnih radionica''. Korekcijama sa vrhom štapa možemo voditi leptir i ispod same površine vode, a na takvim vodama štuka koja je sakrivena u travi udara žestoko na varalicu koju vučemo blizu površine i pruža izuzetnu i uzbudljivu borbu. U ovom periodu, na nekim delovima bara i kanala trava padne do pola dubine, pa onda ribolovac ima mogućnost da varalicu provlači i na dubinama većim od 1 metra. Za takve situacije su odlični pomenuti leptiri koji rade u propadanju. Vrlo često leptir i ne stigne do oborene trave, a već se nalazi u štukinim zubima.  U ostalim situacijama, sa ovakvim leptirima se mogu izvoditi razne ,,bravure''. Varalica se može pustiti do samog dna, pa polako privlačiti uz pauze da opet propada do dna ili se može provlačiti u određenim slojevima vode. Posebna pogodnost je ako su kanali bistri-tada svaki ribolovac može videti na kojoj dubini provlači varalicu i pratiti silovite napade štuke.