Autor Tema: Obavezno procitati hehehe  (Pročitano 20632 puta)

Van mreže Nele

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 1203
(Nema teme)
« Odgovor #30 poslato: Mart 22, 2007, 09:36:15 posle podne »
hehehe...znao sam...- ja svejedno šiljim moje grafitne olovke za sutra kad dođem na pauzu...

Van mreže Aco

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 5131
(Nema teme)
« Odgovor #31 poslato: Mart 22, 2007, 11:43:32 posle podne »
Molim vas da sutra ne dozvoljavate maloletnim i zenskim  osobama da prilaze kompjuterima jer koliko znam Neleta znam o cemu ce da pise  :lol:  :wink:

Anonymous

  • Gost
(Nema teme)
« Odgovor #32 poslato: Mart 23, 2007, 07:35:42 pre podne »
Citat: "SUMO"
E turim vas..... :roll:
Zar se nikom ne pise?!


Ma napisao bih ja nego mi sve suze na oci udare kad pocnem, pa brljam po tastaturi...

Van mreže CHARUGA

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 5373
(Nema teme)
« Odgovor #33 poslato: Mart 23, 2007, 09:33:11 pre podne »
na dan kad je bila cernobilska exploziva ,secam se da sam dao 3 gola i asistirao 2--tekma zivota.
[size=200]Khawuleza[/size]

Van mreže Hunter

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 379
(Nema teme)
« Odgovor #34 poslato: Mart 23, 2007, 08:02:57 posle podne »
taj dan sam se zajebavo sa dedom na pecanju u lipiku!
jebes cernobil,nije bilo jagoda i voca te godine! :(

Van mreže CHARUGA

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 5373
(Nema teme)
« Odgovor #35 poslato: Mart 23, 2007, 08:08:47 posle podne »
Bilo  je otvaranje na sharana na ''Ramincu''!! 8)
[size=200]Khawuleza[/size]

Van mreže Hunter

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 379
(Nema teme)
« Odgovor #36 poslato: Mart 23, 2007, 09:26:56 posle podne »
jebes sharane!
mati nam nije dala jest nista sto raste napolju,a ruke sam moro prat pred njom po tri puta za redom!

Van mreže SUMO

  • Administrator
  • Klub RiboLovci
  • ******
  • Poruke: 20183
  • ....najsjajnija zvezda je Karadjordjeva zvezda !
(Nema teme)
« Odgovor #37 poslato: Mart 23, 2007, 09:59:11 posle podne »
I dalje bez pravih komentara...
A zelje sljive, bicikle sa pomocnim tockicima, pracke ,rakljice`..............

Van mreže Nele

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 1203
(Nema teme)
« Odgovor #38 poslato: Mart 23, 2007, 10:02:39 posle podne »
Strpljenja prike - strpljenja... - sve će bidne...samo nas neće...jednom - za 100-tinak godina dabogda :wink:

Van mreže pedro

  • RiboLovci
  • **
  • Poruke: 93
(Nema teme)
« Odgovor #39 poslato: Mart 23, 2007, 10:25:26 posle podne »
moje prvo pecanje na varalicu -  tek se doselili u blok 70a pored save, tada je obala bila peskovita a sada mulj preko glave! imao sam 8 godina i 8 metara najlona 'kornjaca' 0.30 na masini, onda sam zabacivao tako sto sve to lepo odmotam, spustim stap na zemlju, rukom zavitlam varalicu mepps 1, jedinu koju sam imao,  brzo zgrabim stap i motam ka sebi... prva stuka je imala najlepse boje na svetu!


mrzim price o 'starim dobrim vremenima', ovde su vremena uvek jebana i nepravedna za vecinu, ali da je bilo lepo-bilo je!
prelazim na plan B!

Van mreže Nele

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 1203
(Nema teme)
« Odgovor #40 poslato: Mart 24, 2007, 12:28:06 pre podne »
U IME SVIH NAS IZ ŠEZDESET I NEKE...

Rodni Lukomir je selo na desnoj obali Toplice u podnožju planine Pasjače...kroz selo protiče i potok...bolje reći - proticao je...
Najlepše je u proleće i leto...






Maštali smo o danu kad ćemo postati prvaci sa crvenom maramom oko vrata...maštali smo o tome da postanemo Titovi pioniri...
Vreme nakon škole smo uglavnom provodili po okolnim brdima u čuvanju krupne stoke ( krava, bikova i koza uglavnom, a bilo je i ovaca i svinja ) i niko nije imao strah ako ga mrak uhvati dok se vraća sa ispaše - valjda smo to smatrali nekom normalnom pojavom. Pesma se orila po ceo dan iz tog treštavog zelenila, a predveče - nisi mogao da izbrojiš - ni pastire, ni stoku...putem nizbrdo se rastegla kolona jednih i drugih - kao mravi...- i staro i mlado...majko moja...






I kao sad da vidim...kako moja majka izlazi iz podruma stare deda-Milojine kuće ( na čijim temeljima je pok. otac sagradio vikendicu ), koji je bio pretvoren u tor za koze, noseći u rukama dvolitarski lončić u kome je pomuzla moju omiljenu kozu "Radu"...- i samo bi malo oduvala penu s vrha lonca...pio sam u velikim gutljajima - kao vodu...nekuvano...

Pri povratku sa ispaše - SVI su prolazili pored naše kuće, jer je bila prva na tom putu iz brda za selo. NA TOM MESTU JE BOG ZABORAVIO VREME,A AKO POSTOJI RAJ NA ZEMLJI - ONDA JE TO BAŠ NA TOM KOMADU ZEMLJE.  ( Danas su na tom placu vikendica, vodenica i nekoliko sanduka pčela...tu je moj pokojni otac zamislio da provede svoje penzionerske dane, ali eto - nije mu se dalo... ).

Na našem bunaru je svraćalo i staro i mlado - i žedno i gladno...- Tako pitku vodu nisi mogao naći na još jednom mestu...

A ni ograde, ni tarabe nismo imali - tek nešto kao plot od kamenova-oblutaka iz potoka...sirotinja...ali smo ipak bili i srećni i zdravi i nismo zahtevali mnogo...

Pokojni otac radio sa buldožerom u rudniku, a radio je i kod kuće - "honorarno"... -U vojsci je "izučio" berberski zanat, pa nam je kuća tokom cele godine, a naročito u letnjim predvečerima bila prepuna "mušterija", koji su uvek "plaćali" nekom drugom prilikom, a dok su čekali na red - ispijali su čašicu za čašicom, mezeći domaći paradajz i kozji, ili kravlji sir.

Struja je bila čudo...iako nije redovno prijavio priključak, već je to urađeno "na divljaka" - pok. otac je među prvima kupio stari dobri radio-lampaš "Melodija-F" iz Ei Niš (čini mi se da tako beše).

Joooj veselja brale... - tek sad nam je kuća bila puna...i uvek vesela...

Nije se znalo za "brendove", već se obuvalo i oblačilo ono što ti se da i ono što je postalo malo i tesno starijoj braći, ili sestrama...
Pirotske "popke" ( gumeni opanci ), su bile najčešća obuća i to - za sve prilike, pa i po blatu. San svih snova su bile "Šangajke", a jedino što smo "redovno" dobijali i čemu smo se iskreno ( kao deca ) radovali su bile kratke pantalonice "Sheriff" sa slikom kaubojca na zadnjem džepu i plastične sandale...svake godine "za Cvetnice" - našoj sreći nije bilo kraja...

Učio uz "pomoć" starijeg brata da vozim bicikl - "na jednu nogu" ( to je bio "prvi stepenik" u učenju ), a posle, kad se nauči da se "drži ravnoteža" - onda se prelazi na "ispod ram", što znači - levom rukom se drži leva ručka guvernala, a desnom - preko rama ( u predelu sedla ), pa se uhvati sa druge strane za cev koja se spušta od sedla - do pedala...tako ti bicikl dođe kao da želeš da ga nosiš ispod "miške". E, onda se levim stopalom nagazi na levu pedalu, malo se desnom nogom pogura i onda istu brzo ubaci ispod gornje cevi rama i stopalom zauzme zgodna pozicija u kojoj se pedale mogu motati. Ovo je izuzetno komplikovana radnja i dok sam to naučio - bilo je padova u bezbroju. Najgore je bilo, kad sam jednom deknuo ustima o kamen...otekle mi bile  usne kao u crnca...  

U dane, kad smo bili "oslobođeni" ev. pomoći na njivi, u bašti i oko ispaše stoke - igrali smo sve te lepe igre i igrice - od žmurke, preko "Kamaj-a", klisa i "Gudže" - do Kauboja i Indijanaca i Partizana i Nemaca...( Mirko i Slavko ...iiihhhh... ).
Lukove smo pravili uglavnom od drenovine, za koju se znalo da je najžilavija, a strele od leskovih suvih pruća, ili od isušene stabljike konoplje...- dobro ste pročitali - od konoplje...
U to vreme se konoplja sasvim legalno uzgajala, a kad dođe vreme tzv. "potapanja" u Toplici - nizvodno od mesta gde se "konoplja topila" - u virovima i zatonima - bilo je mnoštvo ošamućene sitne i krupnije ribe...nije ni čudo...

Danas se još samo stariji ljudi mogu videti u društvu domaće krupne stoke. Mladi imaju drugačije poglede, što je i razumljivo... - ko bi ga znao ko je u pravu - MI onda, ili ONI sada...

A sada...sada je OVAJ deda sa slike stvarnost...a bio je i ONDA kad sam ja sa 6 godina branio svoje bikove-blizance Boronju i Bulonju - da ne naprave štetu, ili da se ne potuku sa drugim bikovima...a kad se potuku - ja i brat smo cvileli do neba od straha da ne budu rasporeni, ili da ne polome rog...bili su neverovatno jarke crne boje...i prelepi - Boronja je bio bez ijedne fleke, a Bulonja je imao veliku belu fleku na čelu...bili su veličanstveni i u svakoj borbi pobeđivali...



Potok je nekada bio mnogo veći,a ovo na slici je vir u kome smo se sa bratom i ostalim klicima najrađe kupali...u ovom viru sam i naučio da plivam - sam i bez ičije pomoći i instrukcije.



U ovom i ostalim virovima sam ostvario i prve ulove. Imao sam tako - oko 6 godina, kad mi je neki stariji ribolovac na Toplici dao nekoliko metara strune i jednu udicu "za skakavca". U zamenu za taj moj PRVI PRIBOR - morao sam tom ribaru da nahvatam skakavce i to - punu kutiju šibica.
A - pošto u ovim virovima nije bilo riba, već žaba - i to u izobilju, moja prva iskustva su vezana - za žabe...dok nisam pokidao to što sam imao i "stekao praksu"...




IMAO SAM 8 GODINA KAD SMO SE ISELILI "U NIŽE KRAJEVE" - u tzv. "donju malu". Otac je morao da proda bikove ( ja i brat plakali kao kiša kad smo shvatili da ih više nemamo), da bi od dela para kupio gradjevinski materijal za "novu kuću", a za resto - jednu kravu. Od ranog proleća - do kasne jeseni, većinu svog slobodnog vremena sam provodio u tada popularnoj "Prudini". Prudina je deo seoskog atara na samoj desnoj obali Toplice. Ogromna livada je uvek bila zaposednuta stokom, dok smo se mi brčkali po reci.

Od te 1972. godine, računam svoj "ribolovački staž". Prvi štap mi je bio isušeni leskov mladar - dug preko 2-3 m, a stariji i iskusniji ribolovci, koji su pogotovu za vikend dolazili ovde iz okolnih gradova - Prokuplja i Niša, imali su pretežno bambusove trske.
Iako opremljen tako "primitivnim priborom" - kući se nikad nisam vratio bez "jedne nize" ( "niza" je bio pojam za mladu vrbovu grančicu, na koju smo preko škrge i usta  - nizali svoje ulove. Ako se zadesi da imam malo više sreće ( a bilo je često tako ), pa nahvatam 2-3 nize - niko važniji od mene nije bio.

Kad bi se naveče vraćali kućama, ja bih te nize vezivao za gajke mojih "bermuda", pa sam bio po nogama sav ulepljen sa krljuštima i sluzokožom.

Ulovima se najviše radovao moj pokojni deda Stojan...


Van mreže Goran Dubravac

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 539
    • http://www.rasadniksombor.co.yu
(Nema teme)
« Odgovor #41 poslato: Mart 24, 2007, 11:19:28 pre podne »
Nele,
ovo je prelepo.

Naterao si me na razmisljanje (sto mi tesko pada)
i svoju pricu napisem kasnije.

Van mreže Nele

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 1203
(Nema teme)
« Odgovor #42 poslato: Mart 24, 2007, 11:46:25 pre podne »
Hvala Gogi, mada sam ovo pisao manje-više zbrda-zdola...
Svačije detinjstvo je burno i prepuno dogodovština - trudio sam se da ne budem ( kao po običaju ), predugačak u izlaganju, pa sam opisao samo neke "važnije momente", mada ni ono ostalo što sam izostavio nije niti manje važno , niti manje interesantno.

Možda nekad u nekoj autobiografskoj antologiji... :wink:

Van mreže Djole

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 768
(Nema teme)
« Odgovor #43 poslato: Mart 24, 2007, 12:18:24 posle podne »
Bravo Nele ... care !!!
Napisao si i svoju, ali i moju priču, a verujem i priču iz detinjstva mnogih od nas. Čitam ... i ponovo doživljavam svoje detinjstvo, igru, nestašluke... ponovo vidim likove iz svoje mladosti, koji su ostali zauvek urezani u neki deo pamćenja, tamo negde u nekom "ćošku" mozga gde su sigurni i odakle se nikad ne mogu izbrisati.
...
E jes nam požutela krštenica ...  :lol:

Van mreže Nele

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 1203
(Nema teme)
« Odgovor #44 poslato: Mart 24, 2007, 12:35:39 posle podne »
Citat: "Djole"
E jes nam požutela krštenica ...


OVO JE JAKO!...- eto meni novog naslova :D