Sećam se prvog štapa i davne '80 prošlog veka, dobijenog na poklon od sada pok.tetke, stara crna Germina 1.80m od fiberglasa, koji je godinama čekao na mašinicu, a do tad umesto nje bila plastična motalica sa koje sam ručno odmotavao i namotavao najlon i koristio za pecanje klena, karaša, belice... bio je univerzalni štap koji je služio svemu drugom osim onom za šta je namenjen. U istoj torbi su pre podne bile knjige, po podne kutije sa priborom i mamcima.
Toplica, koja je na desetak minuta vožnje biciklom od moje kuće, bila je u to vreme čista, nezagadjena, prepuna kupača i lepih klenova, sa drvoredima topola koje su pored hladovine davale uvek svež i atraktivan mamac za klena-bile prepune svitaca.
Radovao sam se svakom izlasku na vodu i svakom stečenom novom iskustvu, svakom poklonjenom plovku ili udici od starijih ribolovaca.
Sledeći štap sam kupio odvajajući od džeparca za djačku užinu....a kasnije kad je došla platica bilo je sve mnogo lakše. Širio se krug prijatelja, sticana nova poznanstva, pa zajednički odlasci na jezera, kampovanja, fider, dubinka...gomilao se pribor, ali su se gomilale i druge obaveze, pa na kraju nedostatak vremena za sve.
Onda je lov stupio na scenu, štapovi su ostali po strani, rodila se nova ljubav prema oružju, lovačkim psima, dugim šetnjama po polju i planini, a i ranac sam promenio, nije više onaj u kojem su pre podne bile knjige.
Nije bilo vremena za dva sporta paralelno, a kako je lov preovladao, štapovi su čekali do prošle godine da sa njih skinem prašinu i vide svetlo dana. Ovog puta lov nije stavljen po strani već je dobio svoj termin jesen i zimu, dok su proleće i leto rezervisani za ribolov i tako će nadam se biti i u buduće, sve dok se bude moglo.
