Autor Tema: Banjalučko kolo  (Pročitano 10713 puta)

Van mreže cinematografer

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 206
  • C&R
Banjalučko kolo
« poslato: Januar 18, 2011, 06:54:55 posle podne »
Čudi me da niko nije otvorio ovu temu...po meni najsavršenija naprava za lov ribe plovkom, koja je,osim dajaka banjalučki brend! Pogotovo ako lovimo na mjestu gdje ima toka! Sve se radi sa dva prsta, ali bukvalno! Ono što bi sa mašinicom radili sa dvije ruke, na kolu radite sa jednom rukom i dva prsta! Naravno osim zabacivanja i vađenja ribe! Najveća prednost banjalučkog kola je španovanje, što je nekada presudno za lov škobalja, plotice,mrene itd. kada stidljivo uzimaju i kada treba brzo reagovati!
Za sada toliko, a molim i urednike, pogotovo đomlu da napiše koju riječ, a ja ću nastojati da to sve lijepo snimim, pa postavim da vidite i to čudo od naprave kako završava posao!
strobija!

Van mreže genjura

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 1003
Odg: banjalučko kolo
« Odgovor #1 poslato: Januar 18, 2011, 07:07:13 posle podne »
gledo sam negde poodavno na tv-u ,veoma zanimljiv komad "tehnologije",a još uz to i dobro i radi  :emoha15:.sad lepo stavi  i koju slikicu :Milance 16: :drinks 1:

Van mreže djomla

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 827
Odg: banjalučko kolo
« Odgovor #2 poslato: Januar 18, 2011, 08:35:09 posle podne »
Banjalučko kolo je ribolovačka alatka koja je toliko jednostavna izgledom i načinom izrade, a istovremeno i jako komplikovano za ribare sa strane.
Odlikuje ga vrlo prosta izrada, jednostavan mehanizam, gotovo je neuništivo i vječno, a toliko funkcionalno i praktično.

Izrađeno je od dve indetične ploče, aluminijumskih ili matičnih ploča, između kojih se nalaze odbojnici koji te ploče drže na istom rastojanju, a sve zajedno je učvršćeno na osovini sa dva kuglična ležaja, koji se nalaze u samoj osovini, koja prolazi kroz sredinu ploča.
Same ploče su maksimalno olakšane tako što su svi viškovi iskruženi i izvađeni što i sa estetske strane daje prepoznatljiv izgled. (slika)

Sam ribolov kolom je zahtjevan ali samo u početku, dok se ne nauči pravilno rukovati sa njim. Glavni problem kod početnika je taj što kolo nema gotovo nikakvu kočnicu, i nekontrolisano omogućava oticanje najlona sa njega, što početnicima zadaje glavobolje, zbog mršenja najlona, gdje dolazi do pojave tzv. "ptičijih gnjezda“.  Ali se sa malo vježbe i truda za vrlo kratko vrijeme taj problem prevazilazi. Najbitnije je uskalditi korelaciju  pokreta ruke koja drži štap i druge ruke koja vrši pokretanje kola, kada se ti pokreti usklade, svi problemi nestaju i može se prepustiti prednostima pecanja na kolo.

Prednostima, zapitaće se mnogi? Zar da jedno kolo, koje je po svemu jednostavno i obično, ima prednosti nad savremenim i skupim mašinicama, izrađenim od nekih svemirskih materijala, sa istim takvim cjenama???
E pa moguće je, i ne samo jednu prednost, već  dosta njih. Pa krenimo redom...
Jednostavnost izrade, upotrebe i održavanja. Kvalitet proizvoda, koji je gotovo neuništiv ako se pravilno koristi i bar malo čuva, toliko da ni jedna mašinica nema šanse da ga nadživi ako se koriste u istim uslovima eksploatacije, pa čak i da je kolo u gorim uslovima korišteno od iste mašinice. Funkcionalnost kola, osobina koju ni jedna vrhunska mašinica ne poseduje, brzina kočenja i kontriranja se mjeri u milisekundama. Kapacitet najlona, težina kola........
I jedna vrlo bitna prednost kola u odnosu na mašinicu je njegova cena, koja je smešna u odnosu na cenu mašinice koja može da parira kolu u bilo kom pogledu. Za 20-ak eura dobijate vrhunsku ribolovnu alatku, jedinstvenu po svim pitanjima.

Mane? Pa ima ih, ako se to uopšte i može nazvati pravim manama. Prva je daljina izbačaja sa kolom. Maximalna daljina koju može da ostvari dobro izvježban bacač je negdje oko 40-ak metara. Što i nije toliko loše uzmemo li u obzir za koje je tipove reka i vidove ribolova prvenstveno namjenjeno kolo. Tako da ovo dođe kao neka polu mana.
Druga, poslednja ali i najizraženija mana kola je njegova nedostupnost, tj. nerasprostranjenost. Svi majstori koji se bave izradom kola su Banjalučani, tako da je cjelokupni areal kola sveden samo na Banja Luku, i gotovo retko gdje drugdje, možda neko, negdje i ima kolo a da nije ribolovac iz Banja Luke, u tom slučaju isključivo kao suvenir ili dragu uspomenu.

Upotreba kola je isključivo u ribolovu plovkom, mada su ga starije generacije ribara koristile i kod lova mladice teškom mamcima dna (peš, cof).
Svu svoju funkcionalnost i superiornost nad drugim mašinicama, kolo pokazuje kod lova na kratkim distancama, pri lovu na plovak u brzim vodama tehnikom vožnje plovka, a gdje istovremeno i potrebno štopati sistem. Kontra i kočenje se regulišu palcem, koji se uvijek nalazi na kolu u trenutku puštanja sistema, te je na malo ostupanje plovka od normalnog ispraćeno munjevitom kontrom, koja je istovremena i sa kočenjem kola. Kod kola ne postoji preklapajuća žica za špulu kao kod klasičnih mašinica za ribolov plovkom, te je upravo zbog toga kontra, kočenje i „španovanje“ sistema brže i jednostavnije.
U takvim uslovima ribolova Banjalučko kolo jednostavno nema alternativu.

A Banjalučko kolo bez Banjalučkog plovka i sprovodnice nije kompletno, ali to je priča za neki drugi put.
:-)

Van mreže djomla

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 827
Odg: banjalučko kolo
« Odgovor #3 poslato: Januar 18, 2011, 08:40:45 posle podne »





I naravno C&R škobalja, na opšte zaprepaštenje ribara  :t:

:-)

Van mreže djomla

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 827
Odg: banjalučko kolo
« Odgovor #4 poslato: Januar 18, 2011, 08:45:31 posle podne »
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=vheu_zg3NJM" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=vheu_zg3NJM</a>

Toliko od urednika, Bistro.
:-)

Van mreže cinematografer

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 206
  • C&R
Odg: banjalučko kolo
« Odgovor #5 poslato: Januar 19, 2011, 10:51:09 pre podne »
 :e19: đomla svaka čast!  :hi:

genjura: Ja ne znam šta bi više pored ovoga dodao :unknown:

Đomla organizovaćemo jedan ribolov na plovak pa ćemo sve to snimiti i postaviti! Što se mene tiče može i sad u nedelju?

Van mreže djomla

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 827
Odg: banjalučko kolo
« Odgovor #6 poslato: Januar 19, 2011, 11:44:40 pre podne »
Može, od mene imate mjesto, kobasice, roštilj, salatu, hljeb.......... Mamci, meka i tehnika pecanja je na vama je na vama, kao i ulov   :Mladjan 2:
:-)

Van mreže zofoni

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 3660
Odg: Banjalučko kolo
« Odgovor #7 poslato: Februar 21, 2011, 05:53:55 posle podne »
veoma zanimljivo...

Van mreže Ribar

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 162
Odg: Banjalučko kolo
« Odgovor #8 poslato: Februar 24, 2012, 03:26:29 posle podne »
Moze li neko da kaze koliko kosta i gdje se moze kupiti ovo Banjalucko kolo?

Van mreže djomla

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 827
Odg: Banjalučko kolo
« Odgovor #9 poslato: Februar 24, 2012, 03:41:59 posle podne »
Sve i jedna trgovina ribolovnog pribora u Banja Luci prodaje kolo, cena je oko 20 evra. Mimo banjalučke regije teško da ćeš ga igdje kupiti.
Pošto se radi u dve vrste, od aluminijuma i onog materijala za matične ploče, moja preporuka je da ne uzimaš aluminijumsko, pošto se guli, vremenom izota i dobije luft koji je jako teško ispeglati, ovo drugo ti je daleko bolje, otpornije na udarce, itd...... u svakom slučaju ovo drugo, kao na gore postavljenim slikama....... :Mladjan 2:
:-)

Van mreže Ribar

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 162
Odg: Banjalučko kolo
« Odgovor #10 poslato: Februar 24, 2012, 04:29:22 posle podne »
Hvala na brzom odgovoru. :emoha21:

Van mreže barba

  • Početnik
  • Poruke: 8
Odg: Banjalučko kolo
« Odgovor #11 poslato: Februar 04, 2013, 04:41:06 posle podne »
Naišao sam na ovu temu, zbog nje sam se priključio forumu i moram da je oživim.
Posebno zbog toga što je ovakva alatka raritet na ovim prostorima.
Prvo da se malo osvrnemo u istoriju.
Prve čekrke su konstruisali i sa njima pecali Kinezi o čemu postoje slike iz 12 veka.
Odatle su se proširili ribarskim svetom. Kako je na zapadu ribolov postao sport, čekrci su našli svoju primenu  među pecarošima. Tako su u Engleskoj, u 19. veku, proizvođači biciklova konstruisali prve centrepinove. Upravo je to dovelo do revolucionarnih tehnika pecanja, u prvom redu varaličarenja.
Vremenom su po principu centrepinova ili inercionih čekrka konstruisani multiplikatori. Pojavom stacionarnih čekrka centrepinovi padaju u zaborav.
Danas doživljavaju renesansu zahvaljujući "novim" tehnikama pecanja lososa na severno američkim vodama. Jednostavno su nezamenljivi u vođenju plovka koji održava mamac (prirodan ili veštački) na željenoj dubini.
U Engleskoj su centrepinovi postali popularni nakon serije filmova o ribolovu u kojima su dobrano promovisani.
Na prostoru Sovjetsog saveza su bili i ostali popularni. Posebno u predelima gde su jedino ovakvi alati mogli da odolevaju uslovima ribolova. No, tamo ih koriste prevashodno za varaličarenje i ribolov na takozvanu stalku (umesto najlona koriste čeličnu ili titanijumsku žicu).
Na našim prostorima smo se susretali sa čekrcima čehoslovačke firme Tokoz. No, bili su upotrebljivi tek za kratke zabačaje i za većinu ribolovaca predstavljali su prelazni period između običnih namotača na štapu i stacionarnih čekrka ili jeftini čekrk za mušičarenje.
Izuzetak je banjalučko kolo koje je najprimitivnija (osim što je na kugličnim ležajevima) verzija inercionih čekrka. Pa i takvo, banjalučko kolo je alatka sa kojom, kada se uz malo truda i vremena savlada tehnika njene upotrebe, pruža ribolovcu posebnu draž ribolova.
Banjalučko kolo je primitivno jer je postavljeno na štap kao prvi centrepinovi, nema ručice za motanje i zbog manjka kočnice koja bi ga sprečavala u rotiranju koje bez kontrole daje čuvena ptičja gnezda načinjena od strune.
No, položaj banjalučkog kola na štapu možemo tumačiti i posebnim starim stilom, jer, dok su američki i engleski centrepinovi orijentisani tako da stoje ispod štapa, rusko – ukrajinski- beloruski inercioni čekrci se prevashodno koriste iznad štapa kao multiplikatori. Kako god, ove zapadne i istočne možemo montirati po volji, dok banjalučko kolo ostaje tamo gde jeste, sa razlikom da se može orijentisati za levu i desnu ruku.
Danas postoje brojni proizvođači centrepinova. Na zapadu su to vrlo skupi uređaji napravljeni od vrhunskog aluminijuma. Svi bivši sovjeti su ugasili svoje proizvodnje, mada su ih Kinezi dobrano iskopirali i danas im prodaju njihove verzije starih inercionih katuški po pristupačnim cenama... mada, neki pokušavaju da se jedan ruski brend probije do ribolovaca …
Postoji više tehnika zabacivanja sa inercionim čekrkom. Jedan možemo videti na gornjem videu. Možda bismo ga mogli nazvati banjalučkim wallis zabačajem. Na youtube ima popriličan broj videa kako se zabacuje sa centrepinovima. Rusi zabacuju isto kao sa multiplikatorima.
Svojevremeno je u Sovjetskom savezu postojala sportska disciplina zabacivanja sa inercionim čekrcima. Rekord je preko 100 (sto) metara sa otežanjem od dvadesetak grama. Tako da priča o manjkavosti kola da se sa njim može zabaciti do 40 metara daljine pije vodu samo ako pričamo o lakim teretima. Rusi inercione čekrke koriste i u feeder tehnici ribolova.
Ono što jeste mana centrepinova je dužina uvlačenja strune.
Malo se preračunao onaj na gornjem videu uveravajući gledateljstvo kako banjalučko kolo jednim okretom uvlači strune koliko i neka brža „mašinica“ ili stacionarni čekrk prenosa 5-6:1. Fundamentalnim poznavanjem matematike mogao je da sračuna da banjalučko kolo uvlači oko 30 cm strune u jednom okretaju (prenosni odnos mu je 1:1), dok današnji standardni stacionarci veličine 20-30 uvlače oko 65 cm strune jednim okretom ručice.
No, iako mnogi smatraju da je ovo mana na centerpinovima, varaličari to mogu smatrati prednošću. Svojom konstrukcijom inercioni čekrci sprečavaju ribolovca da glisira varalicu, i približavaju ga korak bliže ulovu štuke, smuđa, soma, jaza … dok ga od bucova udaljavaju.
Budućnost banjalučkog kola, centrepinova i inercionih čekrka na našim prostorima je neizvesna. Stacionarni čekrci su zauzeli sve što su mogli kao Katica za sve. No, sve se češće srećemo sa ribolovcima koji koriste multiplikatore, pa je moguće da centrepinovi polako uđu i na naše vode i da ih konačno otkrijemo, a banjalučko kolo možda i osavremenimo.
Kako god, lično pecam inercionim čekrcima. Vodim plovak i varalice po Dunavu i zabacujem dovoljno daleko. Često izazivam čuđenje, a možda i sažaljenje („jer nema para za pravi pribor") drugih pecaroša što pecam sa tim „skalamerijama“.
Mada je moje banjalučko kolo još uvek u Banja Luci pecao sam sa pozajmljenim. Osim navedenih mana u odnosu na druge centrepinove, najbitnije odlike su mu zajedničke sa najsavremenijim hi tech centrepinovima. Užitak kojim se privodi riba ovim alatom je vrhunski i jedino se sa njim može tako osetiti riba na udici. Onaj ko to jednom doživi spreman je da se malo potrudi u savladavanju gradiva iz zabacivanja sa kolcima. A to ima svoju draž zbog koje većina nas i peca, zar ne?

Na mreži srda83

  • Klub RiboLovci
  • ***
  • Poruke: 873
Odg: Banjalučko kolo
« Odgovor #12 poslato: Februar 04, 2013, 05:23:35 posle podne »
Nisam baš za osavremenjivanje banjalučkog kola,ostalo je maltene nepromijenjeno tolike godine pa zašto i ne zadržati nešto od te tradicije? A ko ga koristi ne žali se  cool:
Ali da je draž-draž je!  :care:

PS. Ima li išta od tog organizovanog plovkarenja? : sjeti se :

 :drinks 1:
Mene nosi mutna rijeka...

Van mreže barba

  • Početnik
  • Poruke: 8
Odg: Banjalučko kolo
« Odgovor #13 poslato: April 06, 2013, 06:29:48 posle podne »
Stiglo, najzad, banjalučko kolo, onakvo kakvo je djomla preporučio, od pertinaksa.
Još da se Dunav i vreme smiluju pa da vozam plovak po banjalučki.

Van mreže Chameleon

  • RiboLovci
  • **
  • Poruke: 52
Odg: Banjalučko kolo
« Odgovor #14 poslato: April 07, 2013, 03:18:55 posle podne »
Nije banjalucko,ali slicna funkcija.Kalem ima mogucnost rotacije,pa su izbacaji poput onih sa masinicom.
Pozdrav!